Muzika je predstavljala nezaobilazni segment obrazovanja još u najstarijim civilizacijama. Smatrana je vitalno značajnom za razvoj čovekovog bića — duha, tela, morala. Na prvim univerzitetima, a i kasnije, muzika je podučavana paralelno sa fizikom, astronomijom i matematikom u duhu antičke pitagorejske misli. Muzika je igrala vitalnu ulogu u praistorijskim ritualima i danas je sastavni deo svakodnevnog života. Zvuk je prvi komunikacioni kanal čoveka — beba u majčinoj utrobi sluša čitavim svojim telom i uči prve lekcije jezika i kulture.
Nauka danas nedvosmisleno ističe izuzetnu razvojnu ulogu muzičke stimulacije naglašavajući važnost optimalne povezanosti muzičkog četverstva: znanja, apercepcije (slušanje muzike sa razumevanjem), izvođenja i stvaralaštva. Muzika je autentični medijum čovekovog izražavanja, kroz koji se uči motivisano, sa zadovoljstvom i izazovom i ovladava analitičkim, kritičkim i kreativnim mišljenjem. Doprinos muzike opštem, kognitivnom, emocionalnom i socijalnom razvoju, kao i razvoju kreativnih potencijala odražava se i u drugim oblastima opšteg nastavnog programa i omogućava ostvarenje visokog akademskog učinka. Posmatrano kroz prizmu krajnjeg cilja muzičkog obrazovanja, muzika predstavlja sredstvo za izgradnju i razvoj kapaciteta učenika, koji tako postaje osoba koja misli, koja ume da sluša, da izrazi sebe, da stvara i traži lepo u životu.
Posebnost muzike u odnosu na druge predmete jeste u tome što se ona i događa, neposredno doživljava za vreme samog nastavnog procesa. Nastava muzike pruža iskustvo jedinstvenog estetskog doživljaja, koji je njen neodvojivi deo i čini je specifičnom u odnosu na većinu predmeta u opštem nastavnom programu. Ova preimućstva muzike imaju transfernu vrednost za svakodnevni, vanškolski život, što i jeste cilj obrazovnog procesa (relevantnost i primenljivost znanja). Umetnost je jedinstveni medijum u kome se razlike među ljudima smatraju prednostima — one su ogledalo originalnosti, jedinstvenog izraza, novih, kvalitetnih ideja i kreativnih rešenja i individualnosti. Takav pristup treba razvijati i negovati kod učenika sa ciljem da mu nepoznato i različito budu izazovi otkrivanja. Na kognitivnom nivou, reč je o procesu na čijem kraju se nalazi sposobnost evaluacije (vrednovanja). Učenik stiče potrebno znanje, ume da analizira i logički povezuje (analitičko mišljenje), da izrazi svoje misli i razvija potencijal za formulisanje alternativnih, kreativnih rešenja (kreativno mišljenje). Faza evaluacije nalazi se na kraju ovog procesa — kada je učenik u stanju da formuliše sopstveni sud i argumentovano ga odbrani (kritičko mišljenje).
(Preuzeto iz ”Obrazovnih standarda obaveznog obrazovanja za nastavni predmet Muzicka kultura)